Biciklom kroz Toskanu

Tuscany Trail je najveći bikepacking događaj na svetu. Okuplja oko 3.000 biciklista svake godine. Dijagonalno se prolazi Toskana, od severa pored Pize, pa sve do krajnjeg juga, do mora. Peđa i ja smo se odvažili na ovakvu avanturu ove godine u maju. Jedna od bitnih poenti cele avanture je takozvani “self-supported” model, odnoso, vozite kroz Toskanu samo ono što možete imati na bajsu, nije dozvoljeno vozilo podrške. Dakle, od šatora za spavanje, preko odeće do hrane i pića, sve se to nalazi na bajsu. Pored velikih fizičkih napora koje sama tura nosi sa sobom, ovde smo imali dodatni faktor, a to je težina samih bicikala.

Avantura u brojkama je izgledala ovako:

• 520 km
• 8.600 metara uspona
• 6 dana
• 12 segmenata podeljena na 2 po danu
• 10 bidona vode po danu ukupno
• 3 makijata (Peđa), 3 espresa (ja) po danu
• 5 pocepanih guma
• 10h vožnje po danu u proseku sa puzama
• 3x šator, 3x apartman spavanje
• Bezbroj utisaka

Zvanična ruta: https://www.komoot.com/tour/786857646

Sledi šešt priča, svaka priča se odnosi na jedan dan vožnje (etapa). Priče su nastale kao deo dnevnika koji sam vodio svakog dana na turi. U pričama se obraćam Viber Upside Down zajednici gde komuniciramo svakodnevno.

## Etapa 1 – Početak

Huh, težak prvi dan. Naš start krenuo nedaleko od Pize. Ukupno se registrovalo u prva tri dana 2.500 učesnika! Vozili smo 114km uz 1.200 metara uspona. Prelepi kadrovi i predeli, ali vruć dan. Tačno 7h efektivne vožnje plus pauze. Pri kraju kroz negu gustu šumu sam nekih 15km vozio potpuno prazan, dok nismo izašli i našli proplanak za spavanje. Jako lepa Toskana, iako su putevi predobri, valja imati pre ture jedno 2.000km u nogama, inače bude trokiranja :). Nekih sat vremena smo vozili kroz nestvarnu šumu koja je skroz u hladovini, a levo se čuju zvuci talasa. Peđina tubeless guma šištala na svaka dva sata ali smo ostali čitavi bez ikakvih defekata. Iza ove šume je plaža nekih 10km dugačka. Mesto se zove Cecina, prelepo mesto. Pred poslednji uspon pojeli nikad ružniju a lepšu lazanju. Čeka nas sada delikates smeštaj sa 5 zvezdica i dva vruća italijanska piva :).

Link do vožnje: https://www.strava.com/activities/7223432274

## Etapa 2 – Brda

Mnogo penjanja danas. Svi usponi su bili offroad. Plan je bio da dođemo do Siene ali završili ranije za danas. Da smo nastavili bilo bi preko 2.300m elevacije. Imali smo ideju da vozimo nekih 1.000m visinca ali nas je realnost brzo razuverila, u prvih 30km vozili preko 800 :D, tako da smo na kraju završili sa 65km i 1.500m uspona.

Svakako jako lep dan. Puno lepih predela. Sada se više i ne “oduševljavamo”, šta god da slikamo je prelepo i čini nam se da smo već videli. Imam utisak da dosta Toskana liči na zapadnu Srbiju, nemamo toliko četinara i imamo više smeća ali nismo mnogo daleko. Ono što se ponavlja kao glavni utisak je mnogo mali broj ljudi generalno. Sve je nekako pusto, žive duše nema.

Sinoć relativno fino spavali u šatoru na planini. Jutros malo jurnjave za vodom i doručkom. Nakon 10km uspeli da nađemo savršen mali gradić i tu lepo klopali. Nakon toga maltene ceo dan penjanje. U jednom trenutku spust u stilu Paris Rube, kocka, uski putići i klizav teren, ali jako zanimljivo u svakom slučaju.

Jako je lep osećaj kada ste u nekom gradu, svi “sa dijagnozom” se raspoznajemo lako :), pa se ne osećate kao stranci u tuđini.
Kako smo završili ranije, otišli do gradića iznad kampa u kojem smo večeras. U potrazi za “savršenim” mestom za klopu odaberemo jedno fino, tražimo naravno specijalitet dana i usisamo sve u roku od 5min. Naravno da nismo razumeli sastav jela, pa smo nakon 25min imali bliski susret sa gušenjem jer je Peđa alergičan na jaja. Ta livada ispod gradića naredne godine sigurno neće izroditi neku finu lavandu :D. (Jelo je Fagiolini in fricassea).

Sada smo u kampu, pranje veša pa odmor do sutra. Po trenutnoj kalkulaciji, plan je da vozimo 75km/1.100m svakog dana do petka kako bismo sve stigli na vreme. Deluje da je relativno lako izvodljivo, videćemo.

Laku noć.

Link do vožnje: https://www.strava.com/activities/7227296557

## Etapa 3 – WoW

Današnji dan bi mogao da ima naslov WoW i tu da završim pisanje. Pokušavam da sumiram šta smo sve danas doživeli, ali mi ne uspeva. Što se mene tiče ja sam dobio to po šta sam došao, sutra možemo da se pakujemo.

Mir, Toskana by the book, nestvarni pogledi. Slike neće moći to da dočaraju, do juče sam mislio da je Srbija dosta slična, ali ovo nadmašuje bilo šta što sam do sada video i doživeo. Ovo je jedan od dana koji ne želim da ponovim jer će biti drugačiji doživljaj, želim da ostane baš ovakav.

Što se tiče nekih brojki, skoro isti dan kao juče, 77km/1400m uspona. Iako je puno uspona, daleko više meni lično ovakav profil odgovara. Dok je juče bio uspon od nekoliko sati konstantnog penjanja, danas su valoviti predeli koji su konstantno Upside Down (pun intended:)). Sve između 6 i 10%, kratki su pa onda spust, meni to prija jako pa ušao u potpuni flow i ritam, nisam osetio današnju etapu.

Highlights:

• 2 prelaza preko reke. Da je bilo više vremena bućnuli bi se, ovako preveslali na bajku
• 2 tvrđave prošli, vidiš jednu sve ostale iste
• Vozili deo rute kuda prolazi Eroica i Strade Biance
• Prepodne prolazili šumu sa odličnim single trailovima
• U Sijeni, legato pronašao tartufe po Peđi, ili je ona bljuca od sinoc?
• 3x susret sa policajcem u Sijeni. Kaže čovek lepo nema vožnje po šetališnoj zoni, ali Srbende zapele
• Pronašli perfektno jezero u nestvarnoj uvali, ali Peđa nije hteo da tu spavamo kaže doći će Karabinjeri i teraće nas da jedemo 5 kuvanih jaja za doručak, pa smo našli “lošiji” štekić za spavanje

Za večeru čips od banane i Chupa Chups krekeri ali zato pogled par excellence :).

Ocena dana 9.5/10. Ostavljam jedan delić da možda naleti bolji dan od ovog, ali čisto sumnjam.

## Etapa 4 – Gori Vatra, Zdravko Čolić.mp3

Jako težak dan, nakon onog uživanja juče, danas pogibija. 85km, 2.000m uspona (ili 1.800 ako ste Peđa :)).

No, pre nego krenemo u priču danas, hajde u stilu Tarantina da premotamo na jučerašnji dan, ili bolje reći noć.
Utorak, 23:15. Taman nas uhvatio prvi san, čujem ja nešto laje pored nas. Ali, lavež prerasta u groktanje divlje svinje. Čuje se da je mala ali prilazi. Dernjam se da me Pedja čuje pošto nosi čepiće za uši, pokušavamo da skontamo šta nam je činiti. Dok smo mi pronašli noževe (lol) ode svinja svojim putem. Ali nije otišao i naš strah. Ja sam u nekom polusnu spavao, doduše mnogo više nego Peđa, spavao je neka 3h ukupno.

Vraćam na današnji dan, sreda, budimo se oko 8h. Skontamo da nemamo puno vode i skoro uopšte hrane. Tu kreće jurnjava da ne riknemo i pronađemo kap vode. Inače, jedna trivia: jako retko na putu nailazimo na česme, još manje na česme ispred kuća koje prolazimo. Razdvajamo se da što pre nadjemo, Peđa silazi do grada po hranu, ja od kuće do kuće kucam na vrata da nam sipaju malo vode. Imajte na umu da su kuće jedna od druge na par kilometara. Tek nakon 15ak kilometara se završava agonija (ili tek počinje??), nalazimo i vodu i hranu i nastavljamo dalje.

Nakon 30-og kilometra kreće prženje iz naslova. Ceo dan gravel usponi. Daleko teži i duži nego juče, uz sve to ni dašak vetra i ladovine. Peklo sunce ceo dan na nekih 32-35 prosek, kako gde. Ne pamtim da smo ovoliko vode popili nego danas, čak nismo ni jeli toliko kako umemo ovih dana.
Kao što rekoh juče meni manje prija ovakav profil rute pa sam ja danas preživljavao i manje gledao levo-desno kroz šta sve prolazimo, ali bilo je par prelepih kadrova.

Manji gradići koje smo prošli svi su jako lepi, prelepe male ulice sa gomilom “Tratoria” restorana. Btw još jedna trivia, iz nekog razloga dominiraju Nisan Kaškai i Pežo 2008/3008 automobili.

Odlučujemo da preskočimo šator danas, previše smo blatnjavi i prašnjavi. Ručamo ispred supermarketa na autobuskoj stanici i odsedamo u prelepoj kući na brdu sa pogledom. Jedva našli na bukingu, tu žive baka i deka, reč engleskog da beknu, igramo malo pantomime sa njima, dogovorimo smeštaj, pa do sutra.

Odosmo na istezanje nakom silnog penjaja, pa nam ostaje još dva dana, od toga sutra do ručka nadam se da završavamo sa najvećim usponom na turi i onda vetar u leđa do mora u petak.

Raspisah se :). Ostavljam vam da završite ovaj dan uz neku pesmu Azre, to nam je bio repertoar za danas.

Link do vožnje: https://www.strava.com/activities/7239389525

## Etapa 5 – Into the night

Mnogo toga se desilo na turi što se da prepričavati, ali meni verovatno najlepši trenutak je buđenje na planini u italijanskoj kućici, gde doručkujemo sa pogledom i pijemo moka pot. Tako je krenuo stage 5.

Čekao nas je jedan veliki uspon i dosta penjanja i mimo njega ali ne tako strmog (završili dan sa 88km i 1600 uspona).

Prolazimo neke čudne močvare, preskačemo kamenjar, nailazimo na prelepe konje usput. Pre samog uspona Peđi se buši prednja guma, zabave malo dok smo to zamenili pa na uspon.

Kako ovih dana svaki dan varira kome kako prija, tako je juče meni spust bio težak ali ne toliko kao Peđi. Meni je onaj drugog dana daleko teže pao, dok je ovaj Peđi bio najteži uspon od svih. Na samom vrhu nas čeka poslastica u vidu preslatkog gradića i tvrđave koja stoji tu od 13-og veka.

Juče sam gomilu materijala uspeo da uhvatim za razliku od Stage-a 4 kada sam gledao samo kako da preživim.

Idemo na predobar, dugačak gravel spust, meni u samom podnožju po drugi put odlazi zadnja guma, a Peđi se prazni baterija na menjaču, tako da neko vreme vozi single speed :).

Nakon tih manjih poteškoća konačno dolazi asfalt po prvi put od kad smo krenuli u nedelju. Pun gas vozimo do ciljanog grada (Sorano) za taj dan. U podnožju grada nalazimo mesto pored reke gde ćemo spavati i odlazimo na veceru.

Od reke do grada ima bukvalno kilometar, ali tu se dešava da se ja potpuno ispraznim, ili popularni “bonk”. U suštini to se dešava kada ne jedete dovoljno. Ja ceo dan nisam imao apetit i nisam dovoljno jeo, tako da sam se samo ugasio, to izgleda tako da vam se organizam potpuno ugasi, dezorijentisani ste, muka vam je, ne možete da hodate.

1.5l koka kole, porcija pomfrita i 2 palačinke kasnije sve je ok, preživeo :D. Peđa je ponovo pojeo neka jaja u jelu ali ovog puta prošao daleko lakše. Elem, tokom večere skontamo da je u blizini kamp i da bi bilo super da odemo tamo kako bi se okupali i lepo doručkovali ujutru, umesto da se lomatamo pored nepristupačne reke. Problem sa ovom odlukom je što je već 21:30, prazni su nam telefoni, nemamo neta.

Odlučujemo da ipak nastavimo dalje i spremimo se za vožnju po noću. Ovde je na grupi bilo par puta pitanje za svetla, pa evo iz prve ruke setup od 2000 din koji ne da radi posao nego ne treba ništa više od toga :). Čeona lapma iz Dekatlona (600 din), šatorska lampa iz Dekatlona (500 din), Lidl svetlo od 750 din. Svetleli smo kao novogodišnja jelka.

Imamo nekih 15km do kampa, jurimo pun gas po bespućima Toskane u nadi da će biti mesta u kampu za šatore. U jednu ruku neopisivo dobar osećaj, u drugu potpuna ludost, gde dva ludaka jure na biciklima po totalnom mraku sa dve čeone lampe na glavi.

Naravno, nije ni to moglo da prođe bez problema, iz nekog razloga Peđi em stane kaseta samo da radi, em ponovo se izduva prednja guma.

Uspevamo nekako da dođemo do kampa oko ponoci, izbezumljeni od svega sto se desilo, komiramo se.

Sada je petak, skoro podne, trebalo da krenemo odavno ali ona kaseta od sinoć i dalje ne radi, pokušava Peđa sa lokalnim majstorom da je reši, zato i mogu da se raspišem ovoliko sada :).

Nadam se da krećemo uskoro i da se do kraja dana javimo sa plaže. Ostalo nam nekih 75km od čega 35 potpuno ravno i pre toga jedno brdo. Rekao bih da je to lagano ali kako su krenuli problemi ajde da sačekamo to more da ugledamo :D.

Link do vožnje: https://www.strava.com/activities/7244523034

## Etapa 6 – Finale

Došli smo do kraja, ugledali more konačno.
E sad, od jutros kad sam se javio mislili smo da će biti jedan lagan dan, chill vožnja do mora.

Mislili smo…

Dolazi Peđa sa nameštenom kasetom, nabio jutros 20km i 300 uspona a nismo se ni probudili.

Krećemo na poslednji Stage. Kilometar broj 4, meni puca zadnja guma, krpimo je i nastavljamo dalje. Kilometar broj 5, meni puca ponovo zadnja guma, ovog puta se ispostavi da smo sjebali pumpom ventil. Stavljamo poslednju rezervnu (nosili smo 5). Kilometar broj 8, Peđi puca prednja guma, lepimo nastavljamo dalje. Kilometar 10, Peđi ispušta prednja guma, lepimo neku staru. Do 40-og kilometra sam prestao da brojim koliko puta smo stali, ali sigurno jedno 7. Krpili, lepili, dopumpavali. Na kraju završili na poluizduvanim gumama koje šište, samo da dođemo do cilja, jedva.

Efektivno smo vozili 4h, iako je moglo dosta brže, a sa svim popravkama trajalo je 7h!
Inače, Tuscany Trail je self-supported bikepacking avantura. Dakle smete da nosite samo ono što imate na bajsu i to je to. Mi smo gledali da putujemo što je više light moguće, to je u brojkama nekih 16kg tovara dodatno na bajsu za svakog od nas. Tura je trasirana u 12 segmenata, naš cilj od samog starta je bio da završavamo 2 segmenta (Stagea) po danu. U tome smo i uspeli. Sutra ćemo videti koliko od 2.500 njih koji su startovali je i završilo putovanje.

Link do vožnje: https://www.strava.com/activities/7249418700

## Zaključak

Ako imate priliku da uradite ovako nesto, toplo preporučujem. Jeste da je teško, koliko god da se spremate ili ne, izazovno je ali rewording. Peđa je daleko spremniji od mene došao ovde, ja sam izvozao manje od 800km ove godine, ali svejedno, na kraju smo obojica potpuno prazni, i mentalno i fiziki i emotivno.
Probajte ovakvu, ili bilo kakvu sličnu avanturu koja ima povezane dane (Upside Down kamp). Tu ćete spoznati sebe na jedan poseban način. Videćete koji su vam limiti i da zapravo možete mnogo više.

Kad god pomislite da ne možete, samo ustanete i krenete kilometar po kilometar, brdo po brdo. Kao i u životu tako i u poslu, sve počinje i završava se granicama u vašoj glavi. Telo može da podnese veliko opterećenje, samo naučite da živite sa njim, i pre ili kasnije i dobijete željeni rezultat.

Mi se vraćamo u Beograd prepuni utisaka, nismo ni svesni šta se sve desilo prethodnih dana ali jedno je sigurno, sledeća avantura je za mesec dana :).